U fokusu - Srbija

Šta donosi Zakon o platnim sistemima?

Krajem prošle godine Skupština je izglasala izmene Zakona o platnim sistemima koji će potpuno modernizovati tu oblast. Zakon počinje da važi od 1. oktobra kada se očekuje da i privatni sektor preuzme veliki deo tržišnog učešća u platnom prometu, koji je do sada bio rezervisan samo za banke i poštu.

Ako ovih dana u poštanskom sandučetu vidite veliki broj koverti sa logom neke banke nemojte se štrecati. To nije opomena za kašnjenje u otplati zaostalih rata, već obaveštenje da od 1. oktobra važe izmene Zakona o javnim plaćanjima, što je u stvari zamena velike procedure potpisivanja aneksa ugovora prema novim propisima.

Mirjana Đorđević iz "Sberbanke" rekla je da je sada zakonom pedviđeno da klijenti dobijaju detaljne informacije u vezi sa izvodima i uslovima i uputstvom koji će biti primenjeni u transakcijama.

Prema njenim rečima, to je vezano o kamatnim stopama koje će biti primenjene za transakcije u vezi sa paketima i cenom usluga.

Klijenti moraju da budu obavešteni pismeno o promenama poslovne politike najmanje dva meseca unapred, umesto 15 dana kao do sada. Kasno ili ne, za neka brzopleta zaduživanja ostaje za ličnu analizu, ali zakon donosi neke značajne promene posebno u tehnologiji plaćanja i to posle više decenija. Za sada, tehnologija kreira tržišne promene, način i  lokaciju plaćanja

"Na tržištu Evropske unij možemo da najavimo niz novih proizvoda koji zbog nedostatka propisa nisu bili primnjivi na tržištu Srbije zbog toga se radujemo što Srbija postaje deo priče i što će privući nove igrače, nove proizvode, nove usluge", rekla je Jelena Ristić iz Master karda.

Banke tvrde da ih nova konkurencija i novi igrači ne plaše jer nove institucije plaćanja ne mogu da prikupljaju depozite ili isplaćuju kredite kao banke. Ipak, provizije na transakcije mogu da se smanje.

Dušan Uzelac sa sajta Kamatica rekao je da se zakonom suštinski oduzima monopol banaka nad plaćanjem nad platnim uslugama i to je, kako kaže, pozitivno jer će svaka firma koja bude želela da se bavi tim stvarima moći da kreira svoje okruženje, svoj sistem, a samim tim otvori možda neka nova radna mesta.

Ako menjačnice budu želele da se bave tim poslom početni kapital iznosi od 20.000 do 125.000 evra u dinarskoj protivrednost. To zavisi od izbora platnih usluga koje će te institucije pružati i rizika koje će nove firme preuzimati.